Министарство за економске односе и регионалну сарадњу

Трг Републике Српске 1
78000 Бања Лука
Тел: 051 339 324;
Факс: 051 339 647
e-mail:meoi@meoi.vladars.net

Одјељење за анализу утицаја прописа РС

Тел: 051 339 314
e-mail: s.maric@meoi.vladars.net

Тел: 051 339 315
e-mail: s.jagodic@meoi.vladars.net

пїЅпїЅпїЅпїЅпїЅ пїЅпїЅпїЅпїЅпїЅпїЅпїЅпїЅ

Други пилот пројекат RIA у Републици Српској

Процјена утицаја Нацрта закона о туристичкој накнади

У сарадњи са Међународном финансијском корпорацијом, чланицом Групе Свјетске банке (WB/IFC) спровођеден је други пилот-пројекат процјене утицаја на пословно окружење (RIA) на Нацрт закона о туристичкој накнади, а на основу Одлуке број: 04/1-012-1872/08, коју је Влада Републике Српске усвојила 17.07.2008. године и утврђене методологије рада у Европској унији. Циљ спровођења методологије RIA у овом пројекту јесте да се на ефикасан и исплатив начин обезбиједе финансијска средства за промоцију туризма, као сталан извор средстава како би се активности усмјерене на промоцију туризма могле одвијати у континуитету. За постизање овог циља, прелиминарна процјена утицаја Нацрта закона о туристичкој накнади обухвата три алтернативне опције:

Опција А: Почетно стање, ништа не мијењати у овој области - стање остаје непромијењено (ово је увијек једна од опција код примјене методологије RIA)

Опција Б: Доношење Закона о туристичкој накнади (увођење туристичке накнаде од 0.02% на пословни приход предузећа која су директно или индиректно повезана с туризмом)

Опција В: Прерасподјела финансијских средстава у буџету Републике Српске (издвајање посебне ставке у буџету Републике Српске за промоцију у износу од око 10.300.000 КМ у петогодишњем периоду)

Подаци који су узети за основ анализе трошкова и користи су прикупљени од представника Министарства трговине и туризма, Министарства финансија, Пореске управе Републике Српске, и на јавним расправама које су организоване у сарадњи са Привредном комором Републике Српске.

Анализа трошкова и користи је показала да би доношење Закона о туристичкој накнади било најекономичније рјешење и поред тога што би изазвало додатно оптерећење за привреднике. Закон о туристичкој накнади би морао да садржи: одредбе о начину расподјеле средстава, одредбе о контроли примјене закона, одредбе које би онемогућиле директну додјелу прихода појединој туристичкој организацији без претходне процјене оправданости, одредбе о механизму накнадне контроле утрошка средстава прикупљених од туристичке накнаде, одредбе које предвиђају постепено увођење привредних субјеката у систем функционисања туристичких организација.

Министарство за економске односе и регионалну сарадњу и Министарство трговине и туризма ће у сарадњи са пословном заједницом пратити примјену Закона о туристичкој накнади у периоду од најмање двије године, након чега ће се израдити анализа ефеката која ће обухватити стварни утицај трошкова и користи овог закона на приватни сектор и трошкове и користи за јавни сектор, као и утицај на буџет Републике Српске.

Извјештај о процјени утицаја Нацрта закона о туристичкој накнади

 

Први пилот пројекат RIA у Републици Српској и БиХ

Процјена утицаја Закона о бањама на пословно окружење

На основу Одлуке о покретању пилот пројекта процјене утицаја Закона о бањама на пословно окружење (RIA) и утврђивање модела за будућу процјену утицаја прописа, коју је усвојила Влада Републике Српске, 2007. године спроведен је први пилот пројекат RIA. Циљ пројекта је био да се обезбиједи процјена утицаја прописа (RIA) која се односи на потребу доношења Закона о бањама с обзиром на захтјеве тржишта те укупног привредног и друштвеног развоја, чиме би се створиле претпоставке за бољу заштиту становништва и заштиту животне средине. Пројекат је урађен у складу са утврђеним стандардима методологија рада процјене утицаја прописа и у ту сврху укључене су 3 референтне опције:

Опција 1. Полазна основа - шта би се десило у бањском сектору да се ништа не предузме?

Опција 2. Доношење Закона о бањама - које су претпоставке доношења Закона?

Опција 3. Измјене и/или допуне постојећих прописа који се односе на бањски сектор, као и свеобухватна реформа која би обухватила и друге привредне гране - претпоставке шта би се десило.

У сарадњи са представницима Министарства трговине и туризма, Министарства здравља и социјалне заштите, Министарства за просторно уређење, грађевинарство и екологију, Министарства привреде, енергетике и развоја, Комисије за концесије, Привредне коморе Републике Српске и пословне заједнице, након расправа, утврђена је дефиниција проблема, као и циљеви који се желе постићи у будућности. Подаци који су се узимали за основ анализе трошкова и користи су подаци прикупљени са јавних расправа и од Завода за статистику Републике Српске; оперативни трошкови су узети на примјеру бање Слатина - Лакташи, а подаци о трошковима грађевинског земљишта из Административне службе Града Бања Лука. Размотрене су 3 врсте трошкова, и то: директни (трошкови провођења регулације), индиректни (трошкови поштивања регулације) и трошкови регулацијске дисторзије (ненамјеравани учинци који мијењају укупно понашање учесника у активностима који нису директно повезани са регулацијом).

Анализа трошкова и користи је показала да би доношење квалитетног Закона о бањама било најекономичније рјешење у сврху рјешавања дефинисаног проблема, али уз препоруку да се, у сарадњи са ресорним министарствима, руководећи се Стратегијом економског развоја Републике Српске, изради квалитетна студија развоја бањског сектора која би одредила приоритете и као таква пратила нови пропис. Један од битних услова који би се требао испунити у сврху квалитетне примјене овог новог прописа је да се обезбиједи његово праћење (најмање 2 године) како би се извршило поређење ex ante резултата и ex post резултата.

Завршни извјештај о процјени утицаја Закона о бањама на пословно окружење